STIMULATORI IMUNOLOŠKOG SISTEMA
  • Lekovito bilje
  • Namirnice biljnog porekla
  • Vitamini
  • Minerali
  • N-3 M.K.
  • Fito-preparati
  • Fizička aktivnost
  • Spavanje i odmor
LEKOVITO BILJE

  1. Echinacea
  2. Zova (cvet)
  3. Sladić (slatki koren)
  4. Aloja vera
  5. Kantarion
  6. Matičnjak (Melisa)
  7. Bokvica
  8. Zeleni čaj

1. ECHINACEA
  • Direktno antivirusno dejstvo: 
    - ubijanje virusa -
    (echinacin,kafeična,cikorična k.)
  • Indirektno antivirusno dejstvo: 
    - stimulacija sinteze interferona 
    - povećanje proizvodnje i aktivnosti Le 
  • Antibakterijsko, antigljivično i antiparazitarno
INDIREKTNO DEJSTVO
  • Podstiče stvaranje interferona
  • Stimuliše u kosnoj srži i limfnom tkivu sintezu Le, posebno T-Ly
  • Povećava aktivnost T-Ly za preko 30%
INTERFERON
  • Proizvode ga ćelije kao odgovor na virusnu infekciju (Le, makrofazi, Ly, epitelne ćel. fibroblasti...) 
  • Vrste: alfa (više vrsta), beta, gama
  • Farmaceutski proizvod: veoma skup lek
DEJSTVO INTERFERONA
  • Aktivira T-Ly ubice: vezuju se za ćelije zaražene virusom i tumorske ćelije nakon čega ih ubijaju
  • Sprečava razmnožavanje (replikaciju) virusa: zaustavljanje infekcije
  • Uništava tumorske ćelije 
  • Sprečava razmnožavanje (proliferaciju) TU ćelije
UPOTREBA ECHINACEE
  • Kapi, sirup za decu, čaj, tablete
  • Nije toksična
  • Moguće nuspojave: mučnina i dijareja
  • Kontraindikacije: autoimune bolesti, TBC, SM, DM, HIV
  • Dužina korišćenja: ne duže od dva meseca bez prekida; potrebno je napraviti pauzu
  • Može preventivno i terapijski da se koristi

2. CVET ZOVE (Ssambuci flos)
  • Antivirusno dejstvo: sprečava prodor virusa   u ćeliju, te virus ne može da se reprodukuje
  • “Lomi bušilicu virusa” virus ne može da prodre u ćeliju 
3. ALOJA VERA
  • Direktno antivirusno dejstvo: acemannan (ugljeno-hidratna frakcija)
  • Polisaharidi (galaktoza, ksiloza i arabinoza): imunostimulativno dejstvo ( Th HIV-a !!!)
  •  Antibakterijsko, antigljivično i antiparazitarno 
  • Antizapaljensko i antialergijsko dejstvo
4. KANTARION (St. Johns Wort ili na latinskom Hypericum herba)
  • Direktno antivirusno dejstvo: hypericin i pseudohypericin
  • Antistresno dejstvo: smanjuje lučenje i konc. kortikosteroida (inhibitori imuno-sistema)
  • Antidepresivno dejstvo: serotonin kao imunostimulator
  • Postoji direktna nervna veza emotivnih centara i imunoloških ćelija
5. SLATKI KOREN – SLADIĆ (Liquorice)
  • Stimuliše sintezu interferona
  • Povećava broj leukocita
  • Antialergijsko dejstvo
  • Antizapaljensko dejstvo
6. CVET NEVENA (Calendula flos)
  • Antivirusno i antibakterijsko dejstvo
  • Imunostimulator
  • Antioksidant 
  • Antizapaljensko dejstvo
HRANA KAO IMUNOSTIMULATOR

IMUNOLOŠKA DEJSTVA BELOG LUKA
  • Antivirusno
  • Stimulacija: T-Ly, makrofaga
  • Antibakterijsko:  najširi spektar!
  • (alicin-gnječenje, sirov)
  • Antiparazitarno
  • Antigljivično (Candidiasis)
OSTALA DEJSTVA BELOG LUKA:
  • Prirodni “citostatik“: ahoin 3 x  toksičniji  za maligne ćelije nego za normalne
  • Bogat izvor antioksidanata (preko 20 vrsta)
GLAVNO “NEŽELJENO” DJESTVO BELOG LUKA JE NEPRIJATAN MIRIS!

OTKLANJA SE:
  • korom limuna
  • jogurtom
  • peršunovim listom i
  • načinom upotrebe
KOLIČINA DNEVNOG UNOSA BELOG LUKA: 
  • 1 do 2 čena 
OSTALE NAMIRNICE SA IMUNOSTIMULATIVNIM DEJSTVOM

IMUNOLOŠKA DEJSTVA VITAMINA E:
  • Sadejstvo sa vitaminom C (sinergizam)
  • Antivirusni efekat
  • Antioksidant
  • Ostala dejstva
  • Izvori: orašasto voće, pšenične klice, klice mahunarki, semenke, biljna ulja
IMUNOLOŠKA DEJSTVA BETA KAROTENA:
  • “Blindira” sluzokožu disajnih puteva (porast IgA i Ly)
  • Sprečava imunološku supresiju izazvanu hormonima nadbubrežne žlezde (stres)
  • Povećava broj i aktivnost imunoloških ćelija
  • Antioksidant
  • Izvori: šargarepa, cvekla, bundeva, krompir, žuto-cvenkasto voće, smokve, grejpfrut, narandža, soja, pasulj, krstašice, spanać, blitva, zelena salata...
PANTOTENSKA KISELINA (VITAMIN B5):
  • Dejstvo: neophodan za sintezu antitela
  • Izvori: celo zrno žitarica, pšenične klice, mekinje, orašasto voće, zeleno povrće
MINERALI SA IMUNOSTIMULATIVNIM DEJSTVOM:

CINK (Zinc)
  • Direktno antivirusno dejstvo: sprečava repliciranje (razmnožavanje) virusa
  • Povećava broj i aktivnost imuno-ćelija
  • Stabilizator ćelijskih membrana (blokira receptore za virus)
  • Skraćuje trajanje gripe i redukuje simptome
  • Izvori: seme bundeve, polen, pšenične klice, pivski kvasac, jaja, mleko
SELEN
  • Direktno antivirusno dejstvo
  • Imunostimulativno
  • Antikancerogeno
  • Antioksidant: štiti ćelijsku membranu od destrukcije slobodnih radikala
  • Sinergistično dejstvo sa Vitaminom E
  • Izvori: beli i crni luk, orašasto voće, pšenične klice, seme suncokreta, paradajz, prokelj
OSTALI IMUNOSTIMULATORI:

FIZIČKA AKTIVNOST:

Povećava proizvodnju endorfina koji  povećavaju broj i aktivnost odbrambenih ćelija. Istovremeno povećana fizička aktivnost podstiče sintezu melatonina koji takođe stimuliše i reguliše rad imunološkog sistema.

SUNCE:

Povećava proizvodnju serotonina koji ima antistresno dejstvo (stres je inhibitor imunološkog sistema). Pored toga serotonin učestvuje u sintezi melatonina koji je takođe snažan imunostimulator.

PRIJATNO RASPOLOŽENJE:

“Veselo srce pomaže kao lek a duh žalostan suši kosti.” (Biblija – Solomunove izreke)

SPAVANJE I ODMOR:

Melatonin i hormon rasta koji se luče u toku spavanja pospešuju imunološke i antivirusne funkcije organizma.

BILJNA HRANA:

Predstavlja bogat izvor ne samo vitamina i minerala već i drugih brojnih fitohemikalija koji imaju direktna i indirektna antivirusna dejstva.  

INHIBITORI IMUNOLOŠKOG SISTEMA:
  • Ohlađivanje organizma
  • Stres
  • Zasićene masne kiseline (saturisane faty-acid;  a to su životinjska i mlečna mast)
  • Pušenje, unos alkohola i droga
  • Premor i nespavanje
  • Životna dob: bebe, pubertet, starost
  • Hronične bolesti
  • Neki lekovi: kortikosteroidi
DNEVNI UNOS IMUNOSTIMULATORA
  • Echinacea
  • Vitamin C 1000 mg
  • Kantarion tabl. 2x1
  • Čajna mešavina: zova, sladić, šipak, neven
  • Sokovi: 
    - jabuka, šargarepa, cvekla, paradajz
    - limun, narandža, grejpf, mandarina
  • Pšenične klice: 2 sup. kaš.
  • Med, polen, propolis
  •  Voće i orašasti plodovi
  • Salata, luk, krstašice, mahunarke

SKRAĆENICE: 
  • Le: su leukociti
  • MK: su Fatty acid
  • Ly: limfociti
  • T-Ly: su T (killer)-limfociti
  • DM: diabetes mellitus
  • SM: sclerosis multiplex
  • Th: therapia

 
 

I - OPŠTE NAPOMENE O MALIGNIM BOLESTIMA, 
OHRABRENJE I POZIV NA PROMENU


TERMINI:

• Onkologija: nauka o tumorima
• Tumor = oteklina, izraslina
• Vrste tumora: 
- dobroćudni (benigni)
    - zloćudni (maligni)

N A Z I V I :

• Karcinom (rak)
• Malignitet (zloćudnost)
• Neoplazma (novi rast – novo tkivo)

KAKO NASTAJU MALIGNE ĆELIJE:

• Maligne ćelije su proizvod našeg organizma
• Svakog minuta 10 miliona ćelija se deli u našem telu
• Prilikom tih deoba pod uticajem spoljašnjih ili unutrašnjih faktora pojave se greške – nenormalne ćelije koje se nekontrolisano umnožavaju 
• Greške (oštećenja) javljaju se na DNK ćelije
• Ove nenormalne – maligne ćelije prenose svoje karakteristike na potomstvo (novonastale ćelije)
• Razmnožavanje malignih ćelija je mnogo intenzivnije nego razmnožavanje normalnih ćelija, kao rezultat javlja se tumor (oteklina)

NASTANAK MALIGNE ĆELIJE NE ZNAČI I NASTANAK MALIGNOG OBOLENJA:

• Naš imunološki sistem sposoban je da prepozna unutrašnjeg neprijatelja (malignu ćeliju) i da ga potom uništi
• Kada nastaje maligno obolenje?
• Kada broj nastalih malignih ćelija premaši kapacitet imunološkog sistema nastaje:
1. oslabljen imunitet
2. ekstremna proizvodnja malignih ćelija
3. kombinacija oba stanja
• Obično je dug period od pojave maligne bolesti do njene manifestacije (pojave simptoma i znakova) i dijagnostike

OPASNOST OD MALIGNIH BOLESTI

V. Običan čovek se oseća bespomoćnim u moru kancerogenih materija
VI. Opasan stav: nikad neću moći da izbegnem sve te kancerogene – zašto se onda uopšte truditi?
VII. Izlaganje manjoj količini kancerogena nije štetno kao izlaganje većem broju kancerogena
VIII. Što više izbegavamo kancerogene materije imaćemo veću zaštitu od malignih bolesti
IX. Društvena zajednica može nešto da učini, ali...
X. Pojedinac može i mora najviše da učini za sebe smanjujući rizik promenom životnog stila

NEDOVOLJNO JE:

• Samo se nadati da rak nećemo baš mi dobiti!
• Ipak, većina ljudi misli da je to jedino što može učiniti

ZABRINJAVA:

• Većina opšte populacije i medicinskih stručnjaka nije toga svesna ili ne obraća pažnju na to
• Većina ljudi ignoriše sopstvenu odgovornost za nastanak malignih bolesti

DOBRA VEST:

• Oko 80% malignih bolesti se može sprečiti
• Dijagnoza raka nije uvek smrtna presuda
• “Magična” pilula protiv raka je pronađena
• Postoji 80% efikasan “lek”

SASTAV “MAGIČNE PILULE”:

• Biljna – vegetarijanska ishrana
• Povećana fizička aktivnost
• Regulacija telesne težine
• Prevencija i terapija stresa
• Čist vazduh – prestanak pušenja


OSOBINE MALIGNE ĆELIJE:

• Maligna ćelija nastaje genskim promenama u jednoj ćeliji koja se umnožava i stvara klan divljih ćelija
• Maligna ćelija je izmenjenog – nenormalnog izgleda i funkcije (anaplazija)
• Rast maligne ćelije je nekontrolisan
• Maligne ćelije imaju sposobnost metastaze (seobe u druge organe i tkiva)
• Maligno tkivo otima hranljive materije od drugih normalnih ćelija i svojim nekontrolisanim rastom ih potiskuje i uništava
• Otimanjem i uništavanjem drugih na kraju izaziva sopstvenu smrt


“MALIGNOST” SEBIČNOSTI

“Živeti samo za sebe znači propasti.
Gramzivost i želja da se sve uzme i zadrži za sebe odvajaju dušu od izvora života.”

“Jedan prosipa i sve više ima;
a drugi tvrduje suviše i sve je siromašniji.”
Priče Solomunove

“Nema ničeg na ovoj zemlji – izuzev sebičnog čovekovog srca – što živi samo za sebe. Nema ptice koja para vazduh, nema stvora koje se kreće po zemlji niti ijedne biljke, a da ne služi nekom drugom životu.”

“Život koji će biti sačuvan – to je život koji je dragovoljno dat u nesebičnoj službi bližnjima i Bogu. Zakon samopožrtvovanja je zakon samoočuvanja.”  Vaspitanje; E. G. Vajt


EPIDEMIOLOGIJA:

• Ubica broj 2 u savremenom svetu i Vojvodini
• Nagli porast u poslednje dve decenije
• Sve veći broj obolele dece i omladine i pored razvoja dijagnostike i farmakologije

NIJE SVE TAKO CRNO:

• U SAD zaustavljen porast malignih bolesti
• Kako?
• Pre svega boljom prevencijom
• To podrazumeva promenu životnog stila 


ŠTA MOŽEMO UČINITI U SFERI ISHRANE U CILJU
PREVENCIJE MALIGNIH BOLESTI?

II – VEGETARIJANSKOM ISHRANOM PROTIV MALIGNIH BOLESTI

ISHRANA I MALIGNE BOLESTI:

U SAD se procenjuje da se oko 35 do 60% svih smrtnih slučajeva od raka može pripisati lošim navikama u ishrani

DUGOGODIŠNJA ISPITIVANJA NA VEGETARIJANCIMA POKAZALA SU DA ONI GENERALNO REĐE OBOLEVAJU OD SVIH MALIGNIH BOLESTI

The American Institute for Cancer Research and the World Cancer Research Fund, American Cancer Society 

• Vegetarijanska ishrana se podudara s principima ishrane koju preporučuje u prevenciji malignih bolesti, posebno vezano za unos masnoća i dijetskih vlakana 
• Povećan unos voća i povrća, svojstven vegetarijanskoj dijeti, obezbeđuje, takođe, veći unos brojnih protektivnih fitohemikalija, kao i antioksidanasa, koji imaju antikancerogeno dejstvo 
• Pokazano je da izoflavoni soje u hrani imaju antikancerogene efekte, posebno kad je u pitanju rak dojke i prostate


STUDIJA O UTICAJU ISHRANE NA MALIGNE BOLESTI:

• Studija je obuhvatila 34.000 adventista  iz Kalifornije
• Niko od ispitivanih adventista ne puši, ne pije alkohol ni kafu, ne koristi svinjetinu
• Formirane su dve grupe: 
- oni koji ne jedu meso 
- oni koji jedu meso, osim svinjetine
• Medicinski članak:
“Associations between diet and cancer in non-Hispanic white California Seventh-day Adventists”  Am J Clin Nutr. Septembar 1999.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA:

• Vegetarijanci su, u odnosu na nevegetarijance, imali nižu učestalost karcinoma:
   - debelog creva
   - pluća
   - dojke
   - prostate 
   - mokraćne bešike
   - pankreasa
    
    Associations between diet and cancer in non-Hispanic white California Seventh-day Adventists  Am J Clin Nutr. Septembar 1999.

ZAŠTO VEGETARIJANSTVO?

1. Biljna hrana sadrži supstance koje imaju preventivno-terapijsko dejstvo na maligne bolesti
2. Isključivanja mesa, mesnih proizvoda i ribe iz ishrane lišava vegetarijance brojnih kancerogenih supstanci


ILEKOVITI SASTOJCI BILJNE HRANE:

• Antioksidansi
• Vitamini i minerali
• Fitohemikalije
• Dijetska vlakna


SLOBODNI RADIKALI (OKSIDANSI) 
I ANTIOKSIDANSI:

1. Svaki molekul ima elektrone koji kruže oko jezgra; elektroni su upareni, što čini molekul hemijski stabilnim
2. Slobodni radikal je molekul koji ima nesparen elektron
3. Ovakav molekul je hemijski nestabilan, ima snažnu težnju da se spari sa još jednim elektronom
4. Slobodni radikal “otima” elektron sa susednog jedinjenja koje oksidiše i istovremeno postaje oksidans – slobodni radikal 
5. Nastaje lančana reakcija koju mogu prekinuti antioksidansi, pretvarajući nestabilne molekule u stabilne
6. Ne možemo u potpunosti izbeći stvaranje slobodnih radikala, ali možemo povećati koncentraciju antioksidanasa u našem organizmu

VRSTE ANTIOKSIDANASA:

7. Vitamin C, E, beta-karotin
8. Flavonoidi
9. Fenolna kiselina
10. Likopen, lutein, koenzim Q-10, glutation, kvercetin
11. Se, Zn, Cu i drugi minerali 
12. Estri kafeične i ferulične kiseline iz žitarica: 
       - štite lipidne membrane i slobodni vitamin E; 
       - moćna prevencija lipidne oksidacije (kao i vit. E) 
 Izvori: voće, zelje, žitarice i mahunarke

VITAMIN A – BETA KAROTIN:

• Beta karotin je biljni sastojak koji se u telu po potrebi pretvara u vitamin A
• Karotenoidi: biljni sastojci slični beta-karotinu koji se u organizmu pretvaraju u vitamin A (lutein, likopen, kriptonsantin)
• Životinjske namirnice ne sadrže beta-karotin već samo vitamin A
• Beta-karotin nije toksičan, dok su povećane doze vitamina A toksične 
• Uloga:
   - održava normalan izgled i funkciju sluzokoža
   - stimulator imunološkog sistema, posebno T-ly ubica
   - antioksidans 
   - omogućava normalno razmnožavanje i diferencijaciju ćelija, sprečavajući greške prilikom deoba (sprečava mutacije)

NAJBOGATIJI IZVORI BETA-KAROTINA:

• Šargarepa – kuvana i sirova
• Krompir
• Bundeva - kuvana i pečena
• Slatka crvena paprika
• Dinja, lubenica, kajsija
• Zelena salata
• Spanać, brokoli i kelj – kuvani
• Napomena: dodaci ne mogu da zamene prirodne izvore, niti imaju dejstva prirodnog beta-karotina; veštački dodaci smanjuju količinu vitamina E 

VITAMIN C:

• Dokazano antikancerogeno dejstvo
• Antioksidant
• Sprečava formiranje kancerogenih nitrozamina iz nitrita hrane
• Štiti spermatozoide od genetskih oštećenja koja su odgovorna za nastanak malignih bolesti u ranom detinjstvu (leukemije, karcinom bubrega i tumori mozga)
• Izvori: presno voće i povrće

REZULTATI ISTRAŽIVANJA:

VEGETARIJANCI UNOSE DALEKO VIŠE ANTIOKSIDANASA
 OD NEVEGETARIJANACA!

PRIRODNI, A NE VEŠTAČKI IZVORI:

• Svaka biljna namirnica ima veću antioksidativnu moć od one koja bi se dobila prostim zbirom antioksidativnog sadržaja vitamina A, C, E...
• Primer: činija kuvanog kelja ima istu antioksidativnu aktivnost kao 800 mg vit. C ili 1.100 IU vit. E
• Ista količina kelja sadrži samo 50 mg vit. C i 13 IU vit. E

Zaključak: 
• Biljke sadrže mnoge druge nepoznate antioksidanse
• Njihov idealni odnos i interakcija obezbeđuje maksimalni efekat 

FITOHEMIKALIJE:

• Blokirajuća jedinjenja: deluju na  kancerogene agense sprečavajući njihovo neželjeno dejstvo na normalne ćelije
• Supresivna jedinjenja: deluju na izmenjene ćelije sprečavajući njihov prelazak u maligne ćelije
• Imaju preventivno i terapijsko dejstvo na maligna obolenja
• Najpoznatiji predstavnici: indoli (krstašice), limonin (agrumi), alil-sulfidi (beli i crni luk), izoflavoni, saponini, inhibitori proteaze (soja i mahunarke), elagijska kiselina i rezveratrol (grožđe)


DIJETSKA VLAKNA:

• Dijetska vlakna su isključivi sastojci biljne hrane (meso, mleko i jaja ih ne sadrže)
• Najbogatiji izvori su: povrće, integralne žitarice, voće i mahunarke
• Preventivno dejstvo na rak debelog creva i rak dojke (sprečavaju reapsorbciju estradiola iz creva, postoje “fitoestrogeni povezani sa vlaknima” koji preventivno deluju na rak dojke)



LEKOVITO BILJE I MALIGNE BOLESTI:

• Echinacea
• Aloja vera
• Cvet nevena i cvet maslačka
• Prirodni citostatici: beli luk, imela
• Likopen: paradajz, lubenica
• Semenke grožđa

BILJNE NAMIRNICE I MALIGNE BOLESTI:

• Agrumi
• Krstašice
• Beli luk
• Soja i ostale mahunarke
• Grožđe, kupine
• Biljni izvori N-3 MK


BELI LUK I MALIGNE BOLESTI:

• Sastojci belog luka toksični su za maligne ćelije (ahoin)
• Beli luk se ponašao kao “modifikator biološkog odgovora” (porast interleukina - podiže imune funkcije)
• Sumporna jedinjenja iz belog luka povećavaju antikancersku aktivnost makrofaga i T-limfocita koji su zaduženi za uništavanje tumorskih ćelija
• Sprečava nastanak kancera debelog creva i želuca delujući kao antibiotik – uništava bakterije 
- anaerobne, koje učestvuju u stvaranju kancerogenih           supstanci koje deluju na debelo crevo
- Helicobacter pylori: bakterija koja dovodi ne samo do čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, već učestvuje u nastanku malignog obolenja želuca

KANCEROGENI SASTOJCI MESA:

•  Meso sadrži hiperkoncentraciju toksina
•  Visok sadržaj masti, zasićenih MK i holesterola
•  Benzopiren iz dimljenog mesa i pržene masti (nitriti ili nitrati i njihovo dejstvo na sluzokožu želuca i creva)
•  Crveno meso i karcinom debelog creva i pankreasa
•  Hemirano gvožđe (gvožđe iz mesa) i karcinom debelog creva
•  Mikroorganizmi: onkogeni virusi (pernate životinje) i maligni limfomi

TOKSIČNOST MESA:

• U mesu životinja dolazi do hiperkoncentracije toksina
• Toksične organske supstance i teški metali uneti putem hrane vezuju se za MK i skladište najviše u masnom tkivu životinje
• Životinjska mast sadrži najveću koncentraciju toksina od svih namirnica

REZULTATI ISTRAŽIVANJA:

• Mleko majki koje jedu meso u 99% slučajeva sadrži pesticid DDT 
• Mleko vegetarijanki sadrži u 8% slučajeva ovaj toksin
• Vegetarijanstvo i dojenje!


RIBE I MORSKE ŽIVOTINJE:

• Zabrinjavajuća zagađenost slatkih i morskih voda
• Toksini i teški metali prisutni u vodi kumuliraju se u ribama, školjkama...
• Ispitivanje riba pokazalo je povećanu koncentraciju pesticida u njihovom mesu


 MESNA HRANA DOVODI DO POVEĆANOG UNOSA:

• Zasićenih MK (dejstvo na imunitet i direktan efekat)
• Holesterola
• Upozorenje za vegetarijance: 
- trans-oblici NZMK (margarin, prženje u ulju) imaju kancerogeni efekat (lipidni peroksidi)


POSLEDICE UNOSA ŽIVOTINJSKIH MASTI:

• Karcinom dojke je u direktnoj vezi sa količinom masti koja se unese, posebno sa unosom životinjskih masti
• Žene obolele od karcinoma dojke koje su unosile veću količinu životinjskih masti imale su manji procenat izlečenja, dok je terapija imala manji efekat
• Rezime: 
- smanjenje ukupnih masnoća
- eliminacija NZMK (životinjskih masnoća) ima i preventivno i terapijsko dejstvo na rak dojke
• Dobra vest: maslinovo ulje (mono-NZMK) smanjuje rizik od raka dojke za oko 25%
     J. Nation. Kancer Inst. 1995.

UNOS MASNOĆA I MALIGNE BOLESTI:

• Karcinom dojke
• Karcinom prostate
• Karcinom kože (kod osoba koje su izložene suncu povećani unos masnoća povećava rizik)
• Karcinom debelog creva
• Maligna obolenja jajnika


 MESO SA ROŠTILJA:

• Termički obrađeno meso, pre svega na roštilju, sadrži kancerogenu supstancu benzopiren, koja se nalazi na površini mesa
• Što je veća koncentracija masti u mesu, veća će biti koncentracija benzopirena u proizvodima sa roštilja
• U 1 kg šnicle proizvede se količina benzopirena koja je jednaka količini prisutnoj u 600 cigareta


MIKROORGANIZMI MESA I MALIGNITET:

• Virusi: hepatitis B, Epstein-Bar, virus leukemije T ćelija, papiloma virusi
• Paraziti: Schistosoma haematobium (rak bešike), Chlonorchis sinensis (rak jetre)
• Bakterije: Helicobacter pylori (Malt-lymfom želuca)


GVOŽĐE IZ MESA:

• Povećan unos gvožđa iz mesa povećava rizik za nastanak raka debelog creva
• Zašto? 
   - podstiče stvaranje hidroksilnih radikala koji oštećuju DNK
   - koči aktivnost imunoloških ćelija
   - podstiče razmnožavanje malignih ćelija


III - ŽIVOTNI STIL I MALIGNE BOLESTI:


1. Povećana fizička aktivnost
2. Melatonin: poštovanje ritma dan/noć
3. Regulacija telesne težine
4. Prevencija i terapija stresa
5. Prestanak pušenja – čist vazduh

1. FIZIČKA AKTIVNOST I MAGLINE BOLESTI

NEDOVOLJNA FIZIČKA AKTIVNOST:

• Karakteristika savremenog života
• Poprima epidemijske karakteristike
• Dugotrajna nedovoljna fizička aktivnost  vodi u različite poremećaje zdravlja
• 70% gradskog stanovništva nema dovoljan nivo fizičke aktivnosti neophodan za dobro zdravlje i energetski balans
• Povećana fizička aktivnost povećava stvaranje endorfina.
• Ovi moždani hormoni imaju snažan stimulativni efekat na imunološki sistem. 
• Prepoznavanje i uništavanje malignih ćelija upravo vrši imuni sistem.  

FIZIČKA AKTIVNOST SPREČAVA NASTANAK:

• Karcinoma dojke
• Karcinoma endometrijuma
• Tumora jajnika
• Karcinoma prostate
• Karcinoma debelog creva
• Karcinoma pluća 
• Usporava progresiju i pojavu recidiva tumora.



2. MELATONIN I MALIGNE BOLESTI:

• Podmlađuje čoveka i produžava život. 
• Stvara se u pinealnoj žlezdi koja se nalazi u centralnom delu našeg mozga. Najpre od triptofana i Vitamina-6, pod uticajem sunca, stvara se serotonin u toku dana. 
• Iz serotonina se stvara melatonin, ali jedino noću tj. u tami. 
• Zato je veoma važno u toku dana biti na suncu, a u toku noći spavati, odnosno ne izlagati se veštačkom svetlu. 


ANTITUMORSKO DEJSTVO MELATONINA:

• Usporava rast ćelija raka, posebno raka dojke,
• Stimuliše odbrambeni sistem našeg organizma koji prepoznaje i uništava maligne ćelije,
• Predstavlja moćni antioksidant. Antioksidanti imaju ključnu ulogu u sprečavanju nastanka malignih ćelija. 


STIMULATORI MELATONINA:

• Ishrana u kojoj dominiraju žitarice i voće (ovas, banana),
• Umerenost u ishrani i povremena gladovanja (post),
• Povećana fizička aktivnost.


3. REGULACIJA TELESNE TEŽINE

GOJAZNOST I MALIGNE BOLESTI:

• Pokazano je da je gojaznost u vezi sa nekim hormon-zavisnim tumorima kao što su rak dojke, jajnika i materice, prostate. Gojaznost je povezana i sa rakom jetre i žučne kese, pankreasa, debelog creva i bubrega.  
• „Više je ljudi pomrlo zbog jela i pića nego zbog gladi i žeđi.” Period nemaštine i gladi doneo je čovečanstvu i nešto dobro. 


IV - RAK DOJKE 

• Viša i duža ekspozicija estrogenima u toku života povezana je sa povećanim rizikom kancera dojke 
• Vegetarijanke imaju niže serumske i urinarne nivoe estrogena
• Vegetarijanke devojčice prvu mestruaciju dobijaju kasnije (nekoliko godina kasnije) u odnosu na nevegetarijanke – usled toga imaju manji rizik za kancer dojke zbog manje izloženosti estrogenima u toku života

RAK DOJKE I SOJA:

• Pokazano je da izoflavoni soje u hrani imaju antikancerogene efekte, posebno kad je u pitanju rak dojke i prostate
• Fitoestrogeni soje se vezuju za estrogenske receptore na dojci (kompetativni antagonizam) sprečavajući time estrogen (estradiol) da se veže za dojku i ispolji svoje nepovoljno dejstvo. Istovremeno fitoestrogeni nemaju negativno dejstvo na dojku, a imaju povoljno dejstvo na kosti i kardiovaskularni sistem.  
• Fitoestrogeni (izoflavoni) imitiraju dejstvo tamoksifena (leka koji se daje kod hormon-zavisnog karcinoma dojke; lek ima brojna toksična dejstva). 

RAK DOJKE I KRSTAŠICE: 

• Indoli snižavaju serumske nivoe estrogena (ubrzavaju njegovu eliminaciju i ubrzavaju metabolizam estrogena) 
• Nalaze se u krstašicama (presno ili delimično skuvano; dugotrajno kuvanje razara indole) 
• Ubrzani metabolizam estrogena postiže se i povećanom fizičkom aktivnošću


RAK DOJKE I PŠENIČNE MEKINJE:

• Snižavaju nivo estrogena u krvi
• Verovatni mehanizam: vezuju u crevima estrogene i sprečavaju njihovu reapsorbciju
• Vlakna smanjuju nivo estradiola koji je glavni krivac za rak dojke


RAK DOJKE I GOJAZNOST: 

• Masne ćelije stvaraju izvesne količine estrogena i u vreme menopauze
• Gojazne žene imaju viška masnih ćelija time i viška estrogena i u vreme menopauze i time povećavaju rizik za nastanak raka
• Jako je važno regulisati telesnu težinu


RAK DOJKE I MAHUNARKE:

• Sadrže fitoestrogene
• Sadrže inhibitore proteaze koji sprečavaju razmnožavanje tumorskih ćelija 
• Fitati iz mahunarki takođe imaju antikancersko dejstvo


RAK DOJKE I VITAMIN-D:

• Smanjuje rizik od raka dojke kod žena u postmenopauzi
• Sunce povećava nivoe Vitamina-D, time ima indirektno zaštitno dejstvo na nastanak raka dojke


RAK DOJKE I ŽIVOTINJSKE MASTI : 

• Zasićene masne kiseline podižu nivoe estrogena (estradiola) u krvi
• Zasićene masne kiseline su kočničari imunološkog sistema